| |
ANTIČKI
LEKARI OD VI VEKA p.n.e. DO V VEKA n.e.
Korać
M.
Arheološki
institut SANU, Beograd, Srbija i Crna Gora
|
|
| |
Egipat, kako se to jasno vidi iz Papyrus Ebers-a, je prostor
gde se medicina prvi put značajno razvila. Činjenica je i da je
savremena medicina nezamisliva bez utemeljenja u lekarskim školama
Grčke, ali je još značajnije to da je jedna od retkih disciplina
koju su Rimljani uzdigli na nivo koji je prevaziđen tek u novom
dobu. Oni su unapredili ne samo medicinu kao uskostručnu delatnost,
već i javno zdravstvo, pa čak i zdravstveno zakonodavstvo. Ostaci
higijensko-zdravstvenih građevina pokazuju nam i danas izuzetno
visoko tehničko znanje kao i neprestanu brigu, ne samo o čoveku,
već i o javnoj higijeni.
O lekarskim školama na Kosu i Rodosu obaveštava nas Galen, o školama
na Krotonu i Kireni i Knidu piše nam Herodot.
Razlika izmedu Hipokratove i Galenove medicine (i naravno medicine
posle njega), leži u cinjenici da su u Hipokratovo vreme u lecenju
bolesnika primarnu ulogu imale njegove prirodne moci, a tek potom
lek. Od Galena, konsultovanje knjiga sa receptima postaju najvažniji
deo lekarske prakse. Većina lekova je poticala iz udaljenih krajeva,
i sadržala je sastojke koji po pravilu nisu postojali u mestima
bolesnika, pa su se supstance teško nabavljale i bile skupe.To je
svakako je imalo dodatni psihološki elemenat u lečenju bolesnika,
zbog čega su lekovi bili često sa uputstvom za upotrebu i bili su
pažljivo izrađeni.
Iako do nas nije ostao sačuvan dokument kojim se povtrđuju kategorizacije
lekara, na osnovu izvora, a većim delom na osnovu epigrafskog materijala,
moguće je uspostaviti nekakav hijerarhijski odnos medu njima:
Livije pominje meddix tutius, kao ekvivalent curator publicus,
Marcijal nam govori o clinicus-u i njemu nadređenome archiatrus-u.
O imperatorovom zdravlju brinuo je lekar sa titulom vir ilustris
praepositus sacri cubiculi, a pod njegovom službom su archiatri
sacri palatini. Oni su na dvoru vršili carsku službu. Kako nam
je ostalo zapisano u Codex-u Theodosianus-u oni imaju kroz
ceo rimski period veoma važan imunitet i važan položaj kao comites
primi ili secundi ordinaris.
Briga o zdravlju stanovnika glavnog grada Rima i kasnije Konstantinopolja,
poverena je municipalnoj upravi. Bila je organizovana i lekarska
služba za sirotinju i nju vrši 14 lekara sa titulom archiatri,
po jedan za svaki deo grada. Oni imaju stalnu platu, a mesta koja
oni isprazne popunjavaju se izborom. Kako nas obaveštava Svetonije,
prvi put i to samo za određene ličnosti, stalnu i redovnu platu
je ustanovio Vespazijan. Prvi profesor sa državnom platom je bio
Kvintilijan. Kako nam piše Dion Kasije, Hadrijan je državnu platu
dodelio i lekarima po većim gradovima u provincijama, kao na primer
u u Aleksandriji i Atini.
U civilnom, odnosno u javnim službama susrećemo titulaciju clinicus
medicus. Kod Grka je titula za lekara sofistu iatrosophiste,
ujedno označavala i osobu u rangu profesora medicine.
Po Pliniju, ekvivalent za ovo u Rimu je iatraleiptes, odnosno
aliptes (alipta) kako nam piše Juvenal.
U javnim službama organizovana je i služba koja bi u današnjim uslovima
bila najbliža pojmu patronažne službe i tu su posvedočeni circulatores,
ambulantni lekari koji su posećivali bolesnike po kućama. Demosten,
Hipokrat, Aleksandar iz Tralesa, Paul Aegineta, pišu o medicus
periodicus.
Seneka nam kaže, da su glavni lekari u Rimu bili Grci i on o njima
govori kao o servi medici, a Svetonije piše o kućnim lekarima
kao domestici et familiares medici. Naravno poznati su i
lekari oslobođenici liberti medici, uglavnom robovi. Jedan
od takvih je i Domitius Aheobarbus lekar-rob posvedočen 49. p. n.
e.
U Livijinom columbarium-u posvedočeni su jedan lekar i jedan
hirurg, oba oslobođenici.
Poznati su nam i superpositus medicorum, odnosno supra
medicos sa nedovoljno jasnom funkcijom.
O javnim ambulantama kao taberna medica, piše Plaut i Aelian,
ali javne ambulante kao iatreia prvi je ustanovio još Hipokrat.
Veći objekti, tipa današnjih bolnica, gde su lečeni bolesnici poznati
su kao Iatreion. Livije nam govori o bolnicama u Rimu, a
Plinije pominje empta publice taberna. Katon će nas po prvi
put obavestiti o valetudinaria, odnosno o supra valetudinarium,
a o njima će pisati i Seneka i Tacit. Na jednom natpisu se pominje
Alchinus supra valetudinarium.
Pojam vojna medicina, egzistira već kod Homera gde se u Ilijadi
ona i pominje. Diodor pominje vojne bolnice a takođe ih pominje
i Ksenofont. Kod Rimljana, koji su vojnu veštinu uzdigli do perfekcije,
vojna medicina zauzima istaknuto mesto. O tome pišu Tacit, Dion
iz Halikarnasa, Livije, Polibije, Onasander, Vegecije.
U vreme Carstva, vojni lekari kao medici ordinarii, medici
legionis pominju se kao lekari koji su bili nadležni za ale
ili kohorte, u svakom slučaju kao lekari koji su obavljali delatnost
u okviru logora u valetudinariumima.
Njima nađredeni su svakao medicus castrensis i castrorum
i njegov rang je kako nas obaveštava Vegecije relevantan praefectus-u
castrorum-u. Iako je lečenje bolesnih vojnika svakako in
hospitiis, ponekad, kao u vreme Aleksandra Severa, uslovi diktiraju
da se briga o bolesnicima organizuje per tentoria, carpenta.
U VI veku za vreme Mavrikija, poznate su abulance volante.
Iako su vojni lekari bili izdvojeni od civilnih, ponekad je dolazilo
i do mešanja i to je bilo posebno kodifikovano (Codex Iustinianus).
Na jednom natpisu osvedočen je civilni lekar salariarius civitatis
splendidissimae Ferentinensium koji je službovao u alae-i
Indianae i tertia Asturum. U jednoj od legija posvedočen
je i civilni lekar pod imenom Kalimorphos. Galen pominje lekara
po imenu Antigonos, koji je službovao za vreme Marka Aurelija i
učestvovao u markomanskom ratu. Isti, pominje očnog lekara koji
je službovao u floti u Bretanji.
Pod Aleksandrom Severom, lekari kao medicus palatinus, salarium
su bili posebno i dodatno plaćeni kao i archiatri palatini.
Njih nailazimo posvedolčene u Codex-u Theodosianus-u i u
jednoj od Konstantinovih konstitucija kao archiatri i ex-archiatri.
Moguće je da je archiatrus uveden za vreme Dioklecijana i
da je predstavljao poseban atribut lekara i to veoma ekskluzivnog.
Archiatri palatini u kasnoj antici su bili spectabiles
comites primi i secundi ordinis i imali su čak i administrativnu
i političku funkciju. Teodorik im je dao i veoma visoku funkciju
sa titulom comes archiatrorum. |
|
| |
Ključne
reči: Arheologija, Medicina, Antički lekari |
|
|
