| |
OD
PRAISTORIJE DO SAVREMENE MEDICINSKE NAUKE
Pavlović
B.
Muzej
Srpskog lekarskog društva, Beograd, Srbija i Crna Gora
|
|
| |
"Prošlost su stepenice, na koje smo se
danas popeli, da bi sutra dalje videli"
(Ambroaz Pare, XV vek)
|
|
| |
Poznati
i storičar
medicine Kardeno (Paul Cardeno) koji
je u toku Drugog svetskog rata (1944.) poginuo, pred smrt je u pismu
svome učitelju napisao i sledeće:
"...Nas su učili da istorija medicine pocinje sa starim Grcima,
i da su u Grčkoj začetci medicine i svekolike medicinske misli.
Kako se naša saznanja menjaju, sada znam da su se varali. Ne samo
medicina nego i medicinska misao postojala je nekoliko hiljada godina
pre nego što su se pojavili prvi grčki lekari.
Uprkos nepouzdanosti predanja, prastara shvatanja medicinske istorije
postala su nam pristupačni. Ako mi bude suđeno da preživim ovaj
rat , podvetiću svoj život tim svetovima..." *
Ove reči potvrda su davno stečenom saznanju "... da je bolest starija
od života, a lečenje jedno od najstarijih čovekovih zanimanja..."
O toj istini, naš poznati istoricar medicine dr
Vl. Stanojević je u svojim radovima često isticao: "...da
medicina kao svesna terapijska i profilaktička aktivnost seže u
daleku prošlost..." ** |
|
| |
_________________________________________________________________________
* Iz knjige J.Tronnjalda "Macht und Geheimnis der Fruhen Arzte"
Munchen 1962.
** Vladimir Stanojević Istorija medicine, Beograd/Zagreb 1953.
|
|
| |
Jedan drugi na istoričar J. Maksimović
je pokušavajući da nade odgovor na sebi postavljeno pitanje: "od
kada postoji medicina?" napisao : "... da se odgovor može potražiti
u davnoj prošlosti, tačnije u osvitu ljudske civilizacije..."*
Prihvatajući se - bez pretenzija o nepogrešivosti - da sebi nađem
odgovor na isto pitanje , našao sam se pred mišljenjem još jednog
našeg istoričara. Prof. dr Srboljub Živojinović
(sa katedre anatomije u Londonu), će u svojim predavanjima isticati
i sledeću činjenicu:
".... Iz starih spisa i spomenika, nauka može da sazna i koristi
se opštim zakonitostima prirodne sredine ispitivanog društvenog
stanja i civilizacije..."**
Vraćajući se na pitanje koje sam sam sebi postavio , na odgovor
bi me uputile reči pomenutog istoričara medicine dr.
Vl. Stanojevića: "...da medicina kao nauka postoji od začetka
ljudske svesti i medicinske misli, i njeno proučavanje počinje sa
prvim tragovima praistorije i pojave čovekova predka..."
Iz do sada sačuvane grade , ako pođemo od Paleolita, preko Neolita
i Bronzanog doba, pa do ovih naših dana uočićemo da je "... pračovek
patio od istih bolesti od kojih boluje i sadašnje generacije ljudi...Od
prvog trenutka života na zemlji čovek se suprostavljao raznim teškoćama,
bolestima, kao i prirodnim nepogodama..." (Gavrilovic) *** |
|
| |
______________________________________________________________
* J. Maksimović Uvod u medicinu sa teorijom medicine, N. Sad 2001.
** Sl. Živojinović Bolesti drevnih ljudi, Beograd 2000.
*** V. Gavrilović Istorija Stomatologije, Beograd 1969.
|
|
| |
Saznanje da je bolest nastala pojavom života, upućuje ispitivača
da obrati pažnju na opštu istoriju, i njene prve tragove. Ako pođemo
od definicije "...da je istorija hronika nekog vremena..." (Cicero)
onda je to ono istorijsko razdoblje koje počinje kada se čcovek
javlja kao biloško biće i traje do pojave prvih pisanih spomenika.
To počinje sa P r a i s t o r i j o m , koja je po enciklopedijskoj
definiciji najstarija društvena formacija u kojoj je izvršen proces
biološkog i društvenog ocovećenja. Iz ovog će se u jednom trenutku
opšte evolucije javiti će se čovek kao posebna biološka jedinka..
Prema periodizaciji koju je nauci dao J. Morgan
, praistorija se deli na dva velika istorijska razdoblja,. Oni će
što je razumljivo svako za sebe imati svoj (a) niži, (b) srednji
i (v) viši stepen razvoja.
(a) - Po pomenutoj Morganovoj kategorizaciji,
p r v o razdoblje je D i v lj a š t v o. To je prva velika epoha
u kojoj se javlja čovek sa svojim neatikulisanim govorom, ograničenim
shvatanjima.
U niskom stepenu ovog razdoblja i čovekovog bitisanja, "...l
e č e nj e je bilo u vidu nekakvih nekontrolisanih radnji i pokreta..."
koje će kasnije biti prisutne sve do formirane empirije.
U srednjem stepenu razvoja, čovek počinje da koristi ruke,
da prilagođava oruđa koja su mu potrebna za svakodnevni život. U
to vreme taj primitivni čovek otkriva vatru i počinje da razvija
"...demonistička verovanja u poreklo bolesti. Svaku bolest ili povredu
on pripisuje nekom naljućenom demonu..." (V. Gavrilović)
Na višem stupnju divljaštva čovek - "Homo Sapiens", svoj
život započinje u veštački sagrađenim staništima (koliba). Počinje
da obrađuje zemlju i za taj rad koristi domaće životinje.
(b) - Drugo istorijsko razdoblje u praistoriji
- po Morganu - je V a r v a r s t v o . Prva značajna epoha u razvoju
ljudske ličnosti i njegove svesti. Ono se karakteriše obradom oruđa
i pojavom pojedinih delatnosti. Formiraju se zajednice ljudi, prema
suprotnom polu i deci. U ovom periodu porodice počinju da se dele
unutar samih staništa.
U ovakvo organizovanom načinu života, u Varvarstvu se odnosi - a
pre svega briga o zdravlju - organizuju na nivou samopomoći.
Tu se javljaju se prvi oblici medicine, koji ce se pod uticajem
spoljnih faktora, bazirati na razvoju stečenog iskustva. Ovo će
iskustvo vremenom preći u suvereni oblik lečenja.
I ako je oskudna postojeća praistorijska građa, jasno nam se ističe
činjenica "...da je praistorijski čovek, uprkos svoje umne zaostalosti
i svog životinjskog bitisanja kao "Homo brutus" a kasnije i kao
"Homo sapiens" ipak bio najasavršeniji stvor i da je vladao izvesnim
stvaralačkim sposobnostima..." ( L. Thaller).* |
|
| |
________________________________________________
* L.Thaller: Od čarobnjaka do liječnika, Zagreb 1932.
|
|
| |
Pokušavajuci da sebi dam odgovor na pitanje: "od kada postoji medicina
?" rekao bi "...da medicina, kao nauka postoji od začetka ljudske
svesti i medicinske misli..." Njeni koreni (a) nagon, (b)
empirija i (v) magija... U istraživačko radu, oni
se svakako nesmeju zaobići!
 (a) Nagon
je nadgradnja koja se javlja kada je ovaj potomak pračoveka "Homo
saiens" šireći sve više krug stečenog iskustva i boreći se sa novim
pojmovima i saznanjima, on je svoj umni napredak obeležio novim
saznanjima i reagovanjem na njih. Prva vidljiva znanja o bolesti
i lečenju, stečena nagonom iiskustvov, imala su pre svega preventivno-kurativno
obeležje.. Borba protiv raznih bolesti i povreda, zatim borba protiv
smrti, u pračoveku će prvi put razviti osnovni "nagon
samoodržanja". Jednovremeno sa tom spoljašnom promenom, on će
sticati i unutrašnje saznanje o korišćenju raznog bilja za lečenje,
učeći se tom odabiru kroz posmatranje ponašanja i reakcije brojnih
životinjskih vrsta oko sebe. Ovim saznanjem potomak " Tako je...
Homo sapiens bogaćenjem svog govora, artikulisanim glasovima i novim
rečima podigao svoj primitivni život na jedan viši stupanj civilizacijske
kulture..."
(b) Empirija
- pojam koji se danas najčešće vezuje za narodnu medicinu. Označava
iskustvo, ili ako se njime želi objasniti rad "...lekara koji nije
profesionalac, već leči iskustvom ...". Veština ovog oblika lečenja
prenosi se sa kolena na koleno u istoj porodici. Ovim poslom najčešće
se oduvek bave žene koje "...leče sugestijom, kao utehom
da bi umilostivile demona koji je uzrok bolesti (bajanje)...". Ređe
se empirijom bave i muškarci, koji su oduvek i najčešće pružaju
usluge iz hirurgije i traumatologije. Empirijska medicina nije opterećena
teorijom. Ona je bila rezultat posmatranja i iskustva . Ovakav oblik
lečenja vremenom će postati predmet raznih zapisa, da bi u nekom
trenutku oni mogli postati jedan od izvora savremen medicinske nauke.
O ovome nam svedoče brojne studije - proučene i neproučene - u kojima
se opisuje empirija kod primitivnih plemena: na Sumatri, Javi, kod
Moskito Indijanaca, Buš crnaca i drugih.
(v) Magija
je jedan od najreprezentativniji oblik praznoverja. Bazira se na
verovanju "...u postojanje nadprirodnih, spiritualnih sila, na koje
čovek na neki način (vraćanjem, bajanjem) može da utiče i izazove
željene promene..."
Lečenje magijom zasnovano je na verovanju "...da je bolest sam demon
, koji je ušao u nolesnika , pa zato demona treba umiriti i raznim
delanjem (bajanje, amuleti) skloniti iz bolesnika..." (Thaller)
Prva medicinska praznoverja (koja se i danas u praksi sretaju) ponikla
su i razvila se kod bolesnika, čiji je uzrok bolesti bio skriven
i dalek, a lek nepoznat. Bolesnika treba razumeti. Mučen bolešću
i strahom za svoj život prihvata bilo kakvu pomoć sa jedinom željom
za ozdravljenjem.
Savremena medicinska istoriografija objašnjava istorijski razvoj
medicinske nauke kroz odnose prema opštoj istoriji.
Iz korena praistorije, preko narodne, koja je nastala iz empirije,
verske medicine koja počiva na lekarima-bogovima i S.Benediktu,
zatim manastirskih i svetovnih bolnica u Italiji i Francuskoj, medicinskih
škola u Salnu, Monpeljeu i Parizu uz veliki broj značajnih lekarskih
stvaraosa, a uz to prateći razvoj drugih nauka, razviće se savremena
medicinska nauka.
Na tom razvojnom putu, ona će, koristeći stečeno vekovno iskustvo
koje ima korene i u praistoriji, formirati razne specijalističke
grane i time krenuti u dva pravca: kao praksa (baveći se
lečenjem) i kao nauka (baveći se proučavanjem rezultate toga
lečenja).
Bibliografija
1.
Jurgen Thornjald, Macht und Geheimnis der Fruhen Artz, Munchen 1958.;
2. O Sxhnjeriz: Medicinische Antropologie, Leipzig 1929.;
3. Vl. Stanojević: Istorija Medicine, Beograd/ Zagreb 1953.;
4. Srboljub Živojinović, Bolesti drevnih ljuid, Beograd 2000.;
5. J. Pintar: Kratka zgodovina Meddecine, Ljubljana 1950.;
6. F. Minarik, Od staroslovenskega vraštva do savremenog lijeka,
Ljubljana 1971.;
7. Companion Encydlopedia of the Histoery of Medicine, London-New
York 1999.;
8. A. Gastiglioni: Storia della Medicina, Milano 1936.;
9. I. Lanjrence and all.: The Western Medical tradition, Cambridge
1995.;
10. J. Maksimović: Uvod u medicinu sa teorijom medicine, Novi Sad
2001.
11. V. Gavrilović: Istorija Stomatologije, Beograd 1969.
12. L.Thaller: Od čarobnjaka do lijecčika, Zagreb 1933. |
|
| |
Ključne
reči: Praistorija, Savremena nauka, Medicina |
|
|
