Институт за онкологију Војводине
Пут доктора Голдмана 4
21204 Сремска Каменица
Србија

Телефон: +381 (0)21 480 5100
Факс: +381 (0)21 6613-741
Електронска пошта: info@onk.ns.ac.rs
Интернет адреса: www.onk.ns.ac.rs

Жиро рачун: 840-524661-67
ПИБ: 100804613
Матични број: 08054983

Укратко о нама:
Институт за онкологију Војводине (ИОВ) у Сремској Каменици је високо специјализована здравствена, образовна и научно-истраживачка установа из области онкологије у којој се обављају најсложеније специјализоване, превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе методе и поступци. Институт прати и проучава здравствено стање становништва, спроводи регистрацију оболелих од тумора и изводи друге епидемиолошке студије, спроводи мултидисциплинарна клиничка испитивања у области преканцероза и малигних тумора, испитује, уводи и примењује нове методе превенције, дијагностике тумора, њиховог лечења и рехабилитације, организује стручни надзор у Институту и у онколошким одељењима и диспанзерима на територији Војводине.
Финасира се из Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) у складу са програмом који доноси Влада Републике Србије.
Институт за онкологију Војводине је члан Организације европских института за онкологију (Organisation of European Cancer Institutes). Актуелни сертификат чланства погледајте овде.

Историјат укратко:
Почетком 1963. године именује се посебна Комисија са задатком да детаљно изради предлог организације Института за онкологију, која 22. 05. 1963. године доноси одлуку о организовању Онколошког института у Новом Саду. Тог датума Скупштина АП Војводине доноси наредбу о оснивању Клиничке болнице у Новом Саду. У члану XII ове наредбе стоји: ”Као посебне организационе јединице Клиничке болнице образују се Завод за патолошку анатомију и Завод за Онкологију са Централним онколошким диспанзером, са смештајем у два мања објекта у Бетанији (т.з. павиљони II и IV) са укупно 104 постеље (42 хирургија са реанимацијом, 41 гинекологија и 21 интерно оделење). Факултетска управа Медицинског факултета је 22. 11. 1963. године прихватила предлог да се Завод за онкологију именује као наставна база за практичну наставу студената медицине.
Управни одбор Клиничке болнице именовао 26.02.1965. године прве раднике Завода за Онкологију и та година представља годину оснивања Института за онкологију Војводине.
Институт за онкологију под овим називом постоји од 1981. године
Оснивање организационих јединица Института је ишло овим редом:
1965. - Интерно одељење Института за онкологију
1966. - Регистар малигних неоплазми Војводине
1969. - Интерно одељење Института за плућне болести
1970. - Одељење за патологију и цитодијагностику
1971. - Центар за нуклеарну медицину
1972. - Одсеци хируршког одељења дојке и абдоминалне неоплазме
1977. - Интерно одељење Института за онкологију
1981. - Клиника за оперативну онкологију
У садашњу зграду је усељен 1977. године.

Број кревета: 239

Локација:
Институт за онкологију Војводине се налази на брдашцу "Татарско брдо" у центру Сремске Каменице.
Нови Сад се налази око 60 км од аеродрома "Никола Тесла" у Београду (Сурчин). Он је такође велики жељезнички чвор пруга које долазе из правца Беча и Будимпеште и одлазе у правцу Скопља, Софије и Атине. Кроз Нови Сад пролази међународни пут Е5 који води од Суботице до Ниша, а затим у правцу Скопља и Атине или Софије.

Директор
Проф. др Зоран Радовановић










Помоћник директора за медицинску делатност, стратешка питања и развој
Проф. др Јасна Трифуновић










Помоћник директора за образовну и научно-истраживачку делатност
Проф. др Тихомир Дуганџија










Помоћник директора за правне и економско-финансијске послове
Љиљана Станикић, дипл. ецц.










Помоћник директора за техничка и оперативна питања
Дубравка Стрибер-Деваја, дипл. инг. ел-мастер











Главна сестра Института
Алкица Топић, струковна медицинска сестра

УПРАВНИ ОДБОР

Председник
Др Дијана Колунџић, доктор медицине, ДЗ Нови Сад, Служба опште медицине
Чланови:
1. Др Јованка Радикин, доктор медицине, ДЗ Нови Сад у Футогу
2. Др Теодора Баги, доктор медицине, специјалиста интерне медицине
3. Др Светлана Шкорић-Јокић, доктор медицине, специјалиста анестезиологије са реаниматологијом, Институт за онкологију Војводине
4. Др Илинка Нађ, доктор медицине, специјалиста неуропсихијатрије, Институт за онкологију Војводине

НАДЗОРНИ ОДБОР

Председник
Др Милица Живаљевић, доктор медицине, специјалиста гинекологије и акушерства, Завод за здравствену заштиту радника-Железнице Србије-Сигнал у Новом Саду
Чланови:
1. Др Милица Гојковић, доктор медицине, специјалиста анестезиологије са реаниматологијом и интензивном терапијом, Општа болница у Врбасу
2. Бранислава Недељковић, дипл. економиста, Скупштина града, Градска управа за здравство Нови Сад
3. Др Александар Плзак, доктор медицине, специјалиста опште хирургије, Институт за онкологију Војводине
4. Др Татјана Рогановић, доктор медицине, специјалиста интерне медицине, Институт за онкологију Војводине

СТРУЧНИ САВЕТ

Председник
Проф. др Јасна Трифуновић
Чланови:
1. Проф. др Светлана Поповић-Петровић
2. Асист. др Јелена Личина
3. Доц. др Ненад Шолајић
4. Др Владимир Селаковић


ЕТИЧКИ ОДБОР

Председник
Проф. др Викторија Вучај-Ћириловић, Институт за онкологију Војводине
Чланови:
1. Проф. др Лазар Поповић, Институт за онкологију Војводине
2. Проф. др Аљоша Мандић, Институт за онкологију Војводине
3. Проф. др Драгана Радовановић, Институт за онкологију Војводине
4. Проф. др Силвија Лучић, Институт за онкологију Војводине
5. Др биохем. сци. Вишња Богдановић, дипл. биолог-хемичар, Институт за онкологију Војводине
6. Проф. Борислава Петровић, дипл. физичар-специјалиста медисцинске физике, Институт за онкологију Војводине


КОМИСИЈА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА РАДА

Председник
Прим. др сц. мед. Јасна Пешић
Заменик председника
Доц. др Ивана Коларов-Бјелобрк
Чланови:
1. Дубравка Стрибер-Деваја, дипл. инж. ел. - мастер
2. Проф. др Тихомир Дуганџија
3. Сава Марјанов, дипл. економиста
4. Др Татјана Тамаш
Заменици чланова:
1. Љиљана Митричевић, дипл. економиста
2. Спец. мед. ген. Славица Шолајић

ХИРУРГИЈА
Хирургија је најстарији начин лечења који се примењује на преко 50% пацијената самостално или у комбинацији са хемиотерапијом и/или радиотерапијом.
Операције:
Дојке (мастектомија, поштедне операције, СН биопсије, реконструкције дојке); Абдоминална хирургија (колоректална, хирургија желуца, дуоденума, танког црева, јетре, панкреаса), Ендокрина хирургија (штитаста и параштитаста жлезда); Опште хируршке процедуре (хирургија жучне кесе, херније, хемороиди, биопсије промена на кожи...)
Начин извођења:
Класична и лапароскопска хирургија, са општом, регионалном и комбинованом (епидурална, спинална и каудална) анестезијом

ГИНЕКОЛОГИЈА
Гинекологија примењује 2 врсте терапије: хируршку (најчешће) и хемиотерапију (најчешће као комбинована терапија са хируршком), самосталну или у комбинацији са радиотерапијом.
Операције:
Гинеколошка (вулва, вагина, грлић материце, тело материце, ендоматријум, јајник и јајоводи)
Начин извођења:
Класична и лапараскопска хирургија, са општом анестезијом

АНЕСТЕЗИЈА И ИНТЕНЗИВНА НЕГА
Анестезија и интензивна терапија и нега представљају сегмент новог, модерног концепта тзв. периоперативне медицине, који обухвата преоперативну припрему пацијената за хируршку интервенцију, оптимизацију општег стања тешких онколошких пацијената, са циљем да се створе предуслови да се и најтежи онколошки пацијенти припреме за хируршку интервенцију. Годишње се изведе око 2500 општих анестезија и нешто више од 500 анестезија, аналгоседација и других интервенција из домена рада анестезиолога ван операционе сале. Постоперативна терапија и нега пацијената, било због мутилантности операција, било због неопходног мониторинга, уз терапију постоперативног бола, одвија се на Одсеку за интензивну терапију и негу.
Особље Одељење за анестезију, интензивну терапију и негу обавља општу анестезију, процедуралну седацију и аналгезију и ван операционе сале, за различите дијагностичке и терапијске процедуре на другим Одељењима Института (Центар за радијациону онкологију: брахитерапија, Ендоскопски кабинет).
У оквиру Поликлинике Института функционишу Анестезиолош амбуланта и Амбуланта за терапију канцерског бола.

ИНТЕРНА ОНКОЛОГИЈА
Интерна онкологија је једна од грана (заједно са хирургијом, гинекологијом и радиологијом) која даје мултидисциплинарни тим за терапију рака, а задужена је превасходно за дијагностику, системско лечење и праћење онколошких болесника.
Процедуре:
Ендоскопска дијагностика (гастроскопија и колоноскопија са биопсијом, интервентне ендоскопске процедуре заустављање крварења и електроресекције полипа, ендоскопски ултразвук), абдоминалне пункције - дијагностичке и терапијске. Системска терапија (моно и сложена хемиотерапија, биолошка терапија за лежеће и амбулантне пацијенте), хормонална терапија, имунотерапија, биопсија костију, стернална пункција, трансплатација аутологне периферне матичне ћелије

РАДИОТЕРАПИЈА
Радиотерапија је део мултидисциплинарног тима за терапију рака заједно са хирургијом, гинекологијом и интерном онкологијом). Зрачна терапија се користи у лечењу малигних и бенигних тумора било самостално или у комбинацији са другим видовима лечења (хирургија, хемиотерапија). Користи високоенергетско зрачење са циљем да се униште ћелије тумора. Клиника за радиолошку терапију има Одељење лежећих болесника и Службу за радијациону онкологију: Одељење за високо волтажну терапију и Одељење за брахитерапију. У оквиру одељења за високоволтажну терапију Клиника поседује 4 линеарна акцелератора: Varian 600DBX, Varian 2100C и 2 Еlekta Versa HD. Такође има ЦТ за планирање зрачне терапије и симулатор за обраду пацијената за зрачну терапију. Процедуре које се тренутно примењују су: конвенционална техника и конформална техника. У плану је унапређење постојећих техника и имплементација интензитет модулисане терапије - ИМРТ, ВМАТ. Одељење за брахитерапију обрађује примарно пацијенте са гинеколошким туморима, али и пацијенте са карциномом плућа што нашу установу издваја као јединствену у земљи. У току рада примењује се обрада пацијената мулажама. Одељење лежећих пацијената има капацитет од 81 кревета. Радијационо-онколошка амбуланта која се налази у склопу Дневне болнице Института за онкологију Војводине је задужена за пријем пацијената на хоспитално и амбулантно лечење али и пријем пацијената за обраду за радиолошку терапију. На клиници за радиолошку терапију запослено је 19 лекара, 10 физичара, 31 техничар, 25 медицинских сестара, 1 моделар, 1 помоћни радник. У радијационо-онколошкој амбуланти ради 5 медицинских сестара и 2 административна радника.
Радиотерапија користи високе дозе високоенергетских зрачења са циљем да се униште ћелије тумора. Радиотерапија се користи у лечењу малигних и бенигних тумора, било самостално или у комбинацији са другим видовима лечења (хирургија, хемиотерапија). Зрачна терапија је локални начин лечења јер њен учинак зависи од способности апсорпције јонизујућег зрачења од стране озраченог тела. Сматра се да на око 50% пацијената примењује радиолошка терапија било као основни вид терапије или као део диферентованог онколошког третмана. Адјувантна радиотерапија се примењује као радиотерапије након хируршког третмана. Неоадјувантна радиотерапија се примењује као радиолошки третман пре хируршког лечења ради смањења тумора или заустављања његовог раста. Куративна радиотерапија се примењује као једини вид онколошког третмана. Палијативна радиотерапија се примењује ради олакшавања симптома узрокованих туморским процесом.

НУКЛЕАРНА МЕДИЦИНА:
Нуклеарна медицина има велики значај у дијагностици тумора и терапији коришћењем радиоактивних изотопа.
Процедуре дијагностичке:
Сцинтиграфија са 99mTc, 131I и 18F-FDG (целог тела, штитасте жлезде, скелета, плућа, миокарда, пљувачних жлезда, јетре и ендокриних тумора), ПЕТ/ЦТ сцинтиграфије, ултразвук штитасте жлезде, тестови: хормони штитасте жлезде, антитела, туморски маркери за карцином штитасте жлезде, тест фиксације
Процедуре терапијске:
Коришћење радиоактивног јода 131I за лечење карцинома штитасте жлезде

ИМИЏИНГ ДИЈАГНОСТИКА
Имиџинг дијагностика представља најсавременији начин дијагностиковања болести, а посебно је значајан у дијагностиковању рака, било да се ради о примарним локализацијама или удаљеним метастазама.
Процедуре:
Магнетна резонанца МР (целог тела, главе, кичменог стуба, дојки, грудног коша, абдомена, карлице, горњих и доњих екстремитета, коштано-зглобног система), компјутеризована томографија ЦТ (главе, врата, грудног коша, абдомена, карлице, горњих и доњих екстремитета, коштано-зглобног система), ин виво МР спектроскопија, позитрон емисиона томографија ПЕТ/ЦТ (целог тела), мамографија, ултразвучни преглед

ФИЗИКАЛНА МЕДИЦИНА И ТЕРАПИЈА
Физикална медицина и рехабилитација онколошких пацијената има велику улога у побољшању квалитета живота код оболелих од рака.
Процедуре:
Рехабилитација и физиотерапија онколошких пацијената свих локализација малигних болести, третман физијатриских стања код пацијената са малигним болестима, ЕМНГ дијагностика. Рад са пацијентима: амбулантни рад и са хоспиталним пацијентима преко консултативних прегледа.
Методе:
Кинезитерапија, цренажна масажа, пресотерапија, ТЕНС, акупунктура, елетроакупунктура, радна терапија, криотерапија, едукација пацијената

ПАТОЛОГИЈА
Патологија је неопходна за дефинисање терапије у онкологији, у смислу одређивања прецизне дијагнозе на основу микроскопске анализе хистолошких (биопсијских и оперативних) узорака и цитолошких препарата.
Процедуре:
Ex tempore биопсија, патохистолошка и цитолошка дијагностика, молекуларна дијагностика на ткивним и другим узорцима.
Опрема:
Микроскопи, ткивни процесори, уређај за аутоматско бојење плочица, апарат за калупљење исечака, микротоми, макротом, криотом, систем за qPCR
Методе:
Хистохемија, имунохистохемија, CISH и SISH, морфометрија, ледени резови, велики резови, аутопсија, qPCR доказивање KRAS, NRAS, BRAF, EGFR мутација

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ОНКОЛОГИЈА
Значај експериметалне онкологије се огледа у дијагностици (лабораторијским тестовима) и истраживањима.
Клинички тестови:
Одређивање антитела у серуму против Chlamydia trachomatis и Helikobacter pyloriанализа хромозомских аберација, тест измене сестринских хроматида (SCE), тест микронуклеуса - испитивање оштећења ДНК лица професионално изложених физичким и хемијским агенсима, qPCR детекција мутација на генима KRAS, NRAS, BRAF, EGFR код пацијената са карциномима дебелог црева, малигног меланома и неситноћелијског карцинома плућа.
Опрема:
Опрема за хоризонталну и вертикалну електрофорезу протеина и ДНК, опрема за одржавање ћелијских култура (инкубатори, хоризонтална ламинарна комора).

ЛАБОРАТОРИЈСКА ДИЈАГНОСТИКА
Лабораторијска дијагностика је неопходан сегмент у свим дијагностичко-терапијским процедурама.
Лабораторијске анализе:
Хематолошке (комплетна крвна слика, диференцијална крвна слика, број леукоцита...), коагулација (протромбинско време, атест тромбин, активирано парцијално тромбопластинско време...), биохемијске (глукоза, уреа, алкална фосфатаза...), имунонолошке, туморски маркери (CEA, CA 15-3, AFP...), проточна цитометрија (имунофенотипизација) и спектрофотометријске методе (циркулишући имунокомплекс...)
Опрема:
Хематолошки бројачи, коагулометар, биохемијски анализатори, електролитни анализатор, имуноанализатори, систем за проточну цитометрију, микроскопи, спектрофотометар, систем за ПЦР детекцију ХПВ (Human Papiloma Virus).

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
Епидемиологја има задатак да региструје новооткривена малигна обољења на Институту и у Војводини, као и да води болнички регистар.
Процедуре:
Вођење покрајинског регистар малигних неоплазми, вођење болничког регистра, израда статистичких извештаја о малигним обољењима. Такође је задужена за превенцију болничких инфекција.

ПСИХИЈАТРИЈСКО И ПСИХОЛОШКО САВЕТОВАЊЕ И ПОДРШКА
Има задатак да побољша квалитет живота код оболелих од малигних болести.
Процедуре:
Психодијагностика, психотерапија, психолошко саветовање и разговор